Примери радиница са семинара ''Психолошка припрема деце за усвајање писаног говора'', мр Весне Огњеновић

Напомена: одржавање ових радиница, уз паралено одржавање радиница развоја говра претходе постепоном увођењу графема - слова.

Прва фаза

Циљ: Ослобађање речи од реченичког контекста

Сценарио за радионицу: Кажи шта је то реч? Замилите сада сви по једну реч: говоре сви по једну реч, ако кажу више скернути им пажњу да издвоје само једну реч. Каже се једном детету: ''Замисли да знаш да пишеш и напишеш своју реч у вазудху, затим је пажљиво узми и дај је неком детету из групе.''  ''Ти од те речи направи реченицу, тј. кажи нешто, али да употребиш ту реч....Затим се каже једном детету: ''Ти изабери два другара. Које су ваше речи? Изаберите неког ко ће од ваше три речи да направи причу. Напишите своје речи у ваздуху и дајте их том другару....Поступак се понаваља...После се деле у групе по троје и од својих речи праве пручу коју презентују: свака група каже које су три речи имали и исприча своју причу.

Друга фаза:

Циљ: одвајање имена од објекта - индиректно увођење у гласовну структуру речи

Сценари радинице:  Кажемо једном детету:''Реци једну реч и од те речи направи реченицу. Напиши ту целу реченицу у ваздуху и пажљиво је нај неком. Ти узми једну реч из те реченице. Сат ту реч напиши у ваздуху и дај је неком да од ње направи нову реченицу. Реченице се записују или снимају и на крају причитају или преслушају. 

Сада васпитач говори једну реченицу: ''Ја волим да једем чоколаду, сладолед, јабуке, палачинке.'' Питамо једно дете да узме једну реч из ове реченице. Које су речи остале у реченици? Дете треба да иговори реченицу без речи коју је узело. Сад васпитач говори нову реченицу...игра се наставља већим укључивањем деце- деца смишљају реченице.

У групама: Деца која су смишљала реченице су васпитачи а остала деца из групе узимају свако по једну реч из њихове реченице. (Групе по троје). Дете васпитач пита редом децу коју су реч узела и коју су реченицу осмислила и исправља их ако погреше. На крају, сви смисле по једну нову реч и стављају ту своју реч на место узете речи (смешне реченице).

Трећа фаза

Циљ: Одвајање речи од објекта - прво, имплицитно, скривено упућивање на саставне елементе речи

Сценарио радинице: пробати да ли можемо да се играмо тако што пса зовеме ''крава'' а краву ''пас'', да им променимо име. Да ли можете да смилите једну необичну реч? Размислите па кажите једну необичну реч у круг. Сад кажите једну обичну реч, па једну кратку реч, па дугачку (све у круг). Речи се записију. Нудимо им листу са осам парова речи намерн осмишњених (замка). Која је дужа реч: коњ-миш, џин-патуљак, дрво-љубичица, воз-камион, пас-крокодил, сто-столица.... 

Квиз: Свака група добија задатак да васпитачу поставља питања, задатак ''Која је реч дужа?'' Деца смишљају парове речи и говоре да ли је васпитач правилно одговорио и дају му оцену позитивну или негативну (коју васпитач прихвата као да су деца увек у праву али их истовремено записује на папир). Сутрадан: Запамтили смо парове речи  које су нам деца псотављала и нарочито објашњавамо дужину речи које су деца погрешила. Поступак: слушајте пажљиво...припремити сличице тих објеката а испод њих деца слажу онолико кружића колико гласова чују. Упоређују...закључују... Радионицу завршавамо демонстрацијом, враћамо их напочетак да проверимо да ли је дошло до напретка. 

Четврта фаза

Циљ: Развијање свсти о фонемима као саставним елементима речи

Сценарио за радиницу: Кажи своје име. Напиши га у ваздуху, ухвати га обема рукама па га дај неком другом из групе, онај ко је добио  име пише и изговара своје име и име које је добио, оба имена носи у центар круга, оставља у центру туђе име, а своје даје неком другом детету (и тако до краја круга). На крају су у центру сва имена деце.  Када бисте могли да имате два имена како би се звали? Измислите себи још једно име, деца изговарају оба своја имена. Затим изговарају почетна слова оба своја имена, васпитач бележи та слова и прави групе деце преме правим словима имена. Свакој групи причамо причу: Идете једног дана улицом и сретнете једног дечака који плаче. Питате га зашто плаче а он каже да је изгубио прво слово свог имена. Птиа вас да ли бисте му позајмили прво слово. (За сваку групу да буде друго име, које одговара њиховом првом слову).  Кад позајмите слово, тражите да изговоре своје име без првог слoва, а ако погреше не треба их исправљати. На крају треба од та четири фонема да направе нову реч. 

Пета фаза

Циљ: овладавање временским следом позиције глaса у речи посредством просторног следа - диференцијације сугластника и самогласника

Сценарио за радиницу: Материјал: шема речи са квадратићима, квадратићи у две боје (црвени за сугласнике а плави за самогласнике) Шема и жетони су потребни сваком детету.
Које је прво слово речи ''Миш''?  (васпитач изговара реч са наглашеним гласом ''М''. Кад бисте у својим квадратићима писали ''Миш'' покажите на ком би месту било слово ''М''. Ту ставите црвени квадратић. Како би се миш звао без последњег слова? Ставимо други квадратић - за самогласник. Које нам је слово још остало? Ставимо последњи квадратић. Шта мислите, да ли треба ставити црвени или плави квадратић?
Слика два: ЗЕЦ .....понавља се слично.

Још неки примери:

• Ја нећу изговорити целу реч. Ви је завршите ми-ш, зе-ц, па-с...
• ставите квадратиће на место слова која сам изоворила
• Које нам је слово остало у речи.....
• Које је последње слово у речи (речи које се завршавају самогласником)....
• Које је последње слово (речи које се завршавају сугласником)...
• Користите шему да виде када су погрешили и где
• Деца предлажу речи, васпитач их изговара без последњег гласа. Касније деца преузимају улогу васпитача.

.....

Материјал за радионице за развој гласовне структуре речи. 
( Израда: Наташа Анђелквовић, andjnatasa@ikomline.net)

Предчиталачке вештине предшколског детета

Анализа степена развоја предчиоталачких вештина:

• може раставити познате речи на гласове
• познаје и именује са којим гласом почиње и са којим гласом завршава реч
• зна именовати речи на задати глас
• зна препознати да ли је задати глас на почетку, на средини или на крају речи
• зна раставити једноставне речи на гласове
• од појединих гласова зна саставити једноставну реч
• препознаје симболе слова и бројки

Општа стратегија рада на развоју предчиталачких вештина предшколког детета:

• подстицање интересовања за читање и писање (кроз контакт са делима књижевности)
• упознавање функицје писаног говора (читање, прављење зидних новина, порука, плаката, честитики, писама....)
• упознавање смера писања лево-десно (листање и прелиставање књига и часописа, праћење текста док се чита, писање графичких симбола у свесци одређеним редом и с лева на десно...)
• разумевање теримна глас, слово,  реч, реченица... (аудитивна и визуелна дискриминација фонолошке  структуре речи - разлагање речи на гласове, реченице на речи...)

Порочитајте још:

• Метода почтеног учења читања Д.Б.Ељкоњина
• Примери радиница са семинара ''Психолошка припрема деце за усвајање писаног говора'', мр Весне Огњеновић

Метода почетног учења читања Д.Б.Ељкоњина

Суштина Ељкоњиновог метода учења читања ј е у указивању на неопходност упознавања детета са гласовном материјом језика (гласови и њихов редослед) као онову описмењавања.

Ако се у први план стави препознавање слова, резултат може бити њихово усвајања, али без везивања за одређено значење или садржај. Непознавање глсовног састава речи може довести до проблема у учењу матерњег језика када пођу у школу.

Поступак почетног учења читања почиње

• препознавањем гласова и гласовном анализом речи

Већ мало дете разликује гласове у свакдневном говору, међутим, оно не раздваја материјални предмет који се означава речју од гласовног састава те речи (речи разликује првенствено по значењу), без чега није могуће издвајати поједине гласове.

Гласовна анализа, за разлику од гласовне перцепције, подразумева: 

• раздвајање звучног изгледа речи од њеног значења
• њено разстављање на гласове као даље нерастављиве јединице и утврђивања њиховог редоследа
• поређење речи по њиховој  гласовној структури и уочавање сличности и разлике међу њима
• поређење разлика у значењу речи различитог гласовног састава (и истог гласовног састава код синонима).

Уочавање гласова у речима - поступак

1. Преношење пажње детета са значења речи на њихово звучање (почети од речи састављене од три гласа и не прелазити на дуже речи док се не усовји принцип). Пример: Анализа речи мама - реч изговорити на четири начина: Мама, мАма, маМа, мамА
2. Издвајање одређених гласова и разликовање оних гласова који су међусобно слични (које деце најчешће мешају и замењују: б-п, к-г, ћ-ч, ђ-ћ, л-љ, н-њ, ж-ш и сл.). (Ово је услов да се касније изостави њихово изостављање приликом писања). Изостављање самогласника не представља проблем па се највећа пажња обраћа на сугласницима.  Пример поступка:
• дете слуша како изговарамо реч наглашавајући или отежући  глас који желимо да уочи
• изговарамо реч не наглашавјући глас који желимо да буде уочен и проналазити га на почетку, на крају и у средини речи
3.  Затим се наставља са следећим вежбама: 

• издвајање првог и последњег гласа у речи коју изговара васпитач (у почетку их изговара нагласшено);
• показивање сличице, играчке или неког другог предмета, чији назив садржи одређени глас, и његово издвајање;
• налажење овог гласа у свом имену и презимену;
• проналажење  речи која почиње траженим гласом;
• одређивање места на којем се налази одређени глас у речи  (на почетку, на крају, на средини)
• састављање разних речи од предложених гласова (у почетку од три, а затим и више гласова);

Графичка схема гласовног састава речи

Разликовање места гласа у речи

На слици се налази предмет чиј ће назив бити анализиран а ипод слике се нацрта графичка ссхема гласовног састава речи - просторни модел а не слова (рецимо тачка која означава један глас), а дете добија неколико жетона или квадратића исте боје.

Разликовање самогласника и сугласника 

Помоћ у разликовању самогласника од сугласника: Нагласити детету да када изговарамо самогласнике усне и језик никада не сметају при њиховом изговру.

У речима са три гласа само самогласници се обележавају посебном бојом нпр. црвеним жетонима.

Затим се прелази на облежавање самогласника у речима са више гласова.

У овој фази дете треба да изговара све гласове у речи, један за другим, као и да поставља црвене жетоне тамо где се налазе самогласници.

Када се постигне  добро разликовање самогласника и сугласника престаје се са испуњавањем графичке схеме гласовног састава речи жетонима исте боје и поред црвених за самоглснике уводи се жетон друге боје за сугласнике.

На крају се деца упознају са могућношћу претварање једне речи у друге, именом самогласника или сугласника које садрже. Нарочиту пажњу треба обратити на измену самогласника  јер су они значајнији за читање. Нпр. Коју реч бисмо добили када би у речи рад уместо а рекли е?

Примери речи за трансформисање мењањем самогласника: топ, туп,ваш, веш, бод, бос, мој, мај, лак, лек...

Примери речи за трансформисање мењањем сугласника: рат, рак, ран, чај, чар, муж, мук, миш, мир, ред, реп....

Касније постпупци налаизе гласовне структуре речи постају још сложеније: бирање речи које почињу или се завршавају одређеним самогласником или сугласником, одређивање другог или трећег гласа у речи, набрајање гласова у речи и сл.

Прелазак на репродуковање звучне слике речи у мислима

Само тада када је дете у стању да изврши гласовну анализу речи у милима, као и да уочи редослед гласова означивши их тачно и одредивши њихов број и место, могуће је сматради да је циљ постигнут и остварено сналажње у гласовном систему језика. Самим тим је створена и најважнија претпоставка  за стварање галсовног oблка ре;и према њиховoм графичко (словном) моделу.
...

Пеочитајте још

Материјал за радионице за развој гласовне структуре речи. 
( Израда: Наташа Анђелквовић, andjnatasa@ikomline.net)