Развој графомоторике

''Циљ предшколског васпитања није развој специјалних знања и способности писања већ развој осетљивости за касније брже и боље савладавање писаног језика'' И. Ивић


Учење писања почиње не када дете узме оловку и папир, већ много раније, у процесу вежбања ситне моторике шаке и еластичности покрета руке, која је важна за вешитну писања.
Поред активности које су директно усмерене на коришћење оловке постоје и многе друге, којима се утиче на развој графомоторике.
Осим класичних графомоторичких вежби корисно је потстицати и организовати и вежбе пресликавања, бојења, рада са лењиром, маказама, игре пресавијањем папира, активности са ситним комадима папира (цепкање, гужвање, лепљење...), низање перли, хватање и пребацивање из руке у руку ситних предмета, везивање чворова, игре са тестом, шивење и везење (пластичним иглама намњеним деци), закопчавање и откопчавање дугмади, свлачење и облачење, везивање пертли, самостално храњење и коришћење прибора за јело, завртање шрафова, игру боцкалицама....
Јасно је да развој графомоторике почиње далеко раније од године пре поласка у школу!




Значај графомоторичких вежби



Графомоторичке вежбе су од изузетне важности и то, не само због функционалних разлога , већ утицаја на морфолошке промене у мозгу. Систематско вежбање моторике руке стимулише морфолошко и функционално формирање оних области у хемисфери великог мозга које су важне за развој говора, наводи су Анропове, у вези са бројним налазима у истраживањима Кољецове у овој области. Ово отркиће је за нашу школску праксу од невероватне важности, будући да , не само, директно упозорава на значај графомоторичких вежбања ради успешнијег освајања писмености, већ више ради убрзавања развоја говора као сигналног система преко којег се развој и учење убрзавају. Мождани анализатори и сфере одговорне за говор у коретксу, дакле могу бити убрзане графомоторичких  вежбама, али, разуме се , уколкоко су оне усклађене са другим караткеристикма развоја и особинама личности детета у развоју. Графомоторичким вежбама морају се, ради тога, дати сва обележја занимљивих и изазовних активности, како би изазвале дуготрајније интересовање, јасну посвећеност активностима ове врсте и у суштини биле везане за позитивна осећања.

(Коришћен текст: Психофизичка зрелост за школу, М.Б. Атропова и М.М. Кољцова, Завод за уџбенике и настана срества, Београд, 1986.)

Да би се остварило писање неопходно је да у складној и функцијоналној вези буду следећи ситеми:
  • могућност перцепције облика
  • добра моторна контрола која подразумева усаглашен рад мишића руке, добру функцију и зрелост мишићног тонуса да би дете могло да држи оловку и да је води са неопходним ритмом промене притиска приликом писања
  • правилна координација око-рука
  • адекватна меморија
Дисфункција било којег од ових ситема доводи до прблема у извођењу графомоторичких активности.

Дете пред полазак у школу треба да има развијене следеће графомоторичке вештине:

  • Дете би требало да има добру координацију покрета и успотављену латерализацију  (лева или десна рука примарна). 
  • поседује флескибилност шаке и прстију, правлно држи оловку, линија му је јасна, адекватног притиска;
  • по узорку зна повлачити линије од црте до црте, од тачке до тачке, равне, кружне и таласасте линије;
  • зна да прецрта геометријске облике: троугао, квадрат, ромб
  • зна написати своје име великим штампаним словима
  • усвојило је писање у смеру лево-десно


Анализа  теста графомоторичких способности предшколског детета

Процена квалитета линеације састоји се у задавању низа графомоторичких активности које испитаник трба да изврши. У току самога рада описује се како испитаник ради, како држи оловку, нуспокрете које изводи и брзина којом ради. Процењује се уједначеност притиска на хартију, назубљеност линије, одржавање правца, уједначеност при извођењу удубљења и испупчења, квалитет округлина и сл. Предлог за оцењивање: оцењује се 10 ајтема оценом успешан(1), делимично успешан(0,5) и неуспешан (0).
Истраживањима је потрврђено да је код деце од шест година нервна регулација пократа још увек недовољно развијена, што објашњава да се класичним методама увежбавања графомоторике не добијају увек жељени графомоторичке вештине. Ово повећава значај раног стимулисања свих система који су од значаја за развој графомоторике.

Изводи из текста: ''Индетификација деце са потенцијалним специфичним тешкоћама у учењу приликом процене зрелости за полазак у школу'', Отилиа Велишек-Брашко, педагог-мастер, О. Ш. „Соња Маринковић“, Нови Сад

Jако утиснут траг - указује да дете има тешкоће у координацији поркрета, нарочито фине моторике, односно моторике координације  шаке и прстију и кородинцаије око-рука, прсти су му недовољно развијени и непрецизни и врло често праве покрете из лаката и грчевито држе оловку, што доводи до тога да јако пристискају приликом цртања

Први редови одрађени брспрекорно  а касније су линије и елементи све ситнији и неправилнијег облика и све је јаче утиснута оловка -  овај знак указује на добру координацију фине моторике пстију али неразрађеност ручног зглоба, и када се рука умори, поркети су грчевити, све више стежу оловку при писању или цртању. Често деца са оваквим проблемима ''тресу'' руку или шаку када цртају или пишу, јре их боли рука од грча због јаког стискања оловке.
Слични су знаци када је реч о лошем држању оловке, нпр. целом шаком, са четири прста или сл. хватање оловке, што не мора бити показатељ тешкоћа  на подручју писања, јер истина је да су многи уваршили и специфичну технику дружања оловке, али пожењно је покушати држати је правилно када постоји сумња у тешкоће на пољу писања.

Тешкоће у имитирању задатих линија или форми - извртање фоми и елемената и не могућност да се остане у хоризонталној почетној линији, већ им се редови помере на горе или на доле указује  на неорганизованост  радње или пролбеме у просторној орјентацији.