Метода почетног учења читања Д.Б.Ељкоњина

Суштина Ељкоњиновог метода учења читања ј е у указивању на неопходност упознавања детета са гласовном материјом језика (гласови и њихов редослед) као онову описмењавања.
Ако се у први план стави препознавање слова, резултат може бити њихово усвајања, али без везивања за одређено значење или садржај. Непознавање глсовног састава речи може довести до проблема у учењу матерњег језика када пођу у школу.

Поступак почетног учења читања почиње
  • препознавањем гласова и гласовном анализом речи
Већ мало дете разликује гласове у свакдневном говору, међутим, оно не раздваја материјални предмет који се означава речју од гласовног састава те речи (речи разликује првенствено по значењу), без чега није могуће издвајати поједине гласове.

Гласовна анализа, за разлику од гласовне перцепције, подразумева: 
  • раздвајање звучног изгледа речи од њеног значења
  • њено разстављање на гласове као даље нерастављиве јединице и утврђивања њиховог редоследа
  • поређење речи по њиховој  гласовној структури и уочавање сличности и разлике међу њима
  • поређење разлика у значењу речи различитог гласовног састава (и истог гласовног састава код синонима).

Уочавање гласова у речима - поступак

  1. Преношење пажње детета са значења речи на њихово звучање (почети од речи састављене од три гласа и не прелазити на дуже речи док се не усовји принцип). Пример: Анализа речи мама - реч изговорити на четири начина: Мама, мАма, маМа, мамА
  2. Издвајање одређених гласова и разликовање оних гласова који су међусобно слични (које деце најчешће мешају и замењују: б-п, к-г, ћ-ч, ђ-ћ, л-љ, н-њ, ж-ш и сл.). (Ово је услов да се касније изостави њихово изостављање приликом писања). Изостављање самогласника не представља проблем па се највећа пажња обраћа на сугласницима.  Пример поступка:
    • дете слуша како изговарамо реч наглашавајући или отежући  глас који желимо да уочи
    • изговарамо реч не наглашавјући глас који желимо да буде уочен и проналазити га на почетку, на крају и у средини речи
  3.  Затим се наставља са следећим вежбама: 
  • издвајање првог и последњег гласа у речи коју изговара васпитач (у почетку их изговара нагласшено);
  • показивање сличице, играчке или неког другог предмета, чији назив садржи одређени глас, и његово издвајање;
  • налажење овог гласа у свом имену и презимену;
  • проналажење  речи која почиње траженим гласом;
  • одређивање места на којем се налази одређени глас у речи  (на почетку, на крају, на средини)
  • састављање разних речи од предложених гласова (у почетку од три, а затим и више гласова);
Графичка схема гласовног састава речи

Разликовање места гласа у речи
На слици се налази предмет чиј ће назив бити анализиран а ипод слике се нацрта графичка ссхема гласовног састава речи - просторни модел а не слова (рецимо тачка која означава један глас), а дете добија неколико жетона или квадратића исте боје.

Разликовање самогласника и сугласника 
Помоћ у разликовању самогласника од сугласника: Нагласити детету да када изговарамо самогласнике усне и језик никада не сметају при њиховом изговру.
У речима са три гласа само самогласници се обележавају посебном бојом нпр. црвеним жетонима.
Затим се прелази на облежавање самогласника у речима са више гласова.
У овој фази дете треба да изговара све гласове у речи, један за другим, као и да поставља црвене жетоне тамо где се налазе самогласници.

Када се постигне  добро разликовање самогласника и сугласника престаје се са испуњавањем графичке схеме гласовног састава речи жетонима исте боје и поред црвених за самоглснике уводи се жетон друге боје за сугласнике.

На крају се деца упознају са могућношћу претварање једне речи у друге, именом самогласника или сугласника које садрже. Нарочиту пажњу треба обратити на измену самогласника  јер су они значајнији за читање. Нпр. Коју реч бисмо добили када би у речи рад уместо а рекли е?
Примери речи за трансформисање мењањем самогласника: топ, туп,ваш, веш, бод, бос, мој, мај, лак, лек...
Примери речи за трансформисање мењањем сугласника: рат, рак, ран, чај, чар, муж, мук, миш, мир, ред, реп....

Касније постпупци налаизе гласовне структуре речи постају још сложеније: бирање речи које почињу или се завршавају одређеним самогласником или сугласником, одређивање другог или трећег гласа у речи, набрајање гласова у речи и сл.


Прелазак на репродуковање звучне слике речи у мислима

Само тада када је дете у стању да изврши гласовну анализу речи у милима, као и да уочи редослед гласова означивши их тачно и одредивши њихов број и место, могуће је сматради да је циљ постигнут и остварено сналажње у гласовном систему језика. Самим тим је створена и најважнија претпоставка  за стварање галсовног oблка ре;и према њиховoм графичко (словном) моделу.
...

Пеочитајте још