Аутор овог семинара је др Ранко Рајевић, лекар специјалиста, оснивач МЕНСЕ Југославије (данас Србије) и одсека за даровите НТЦ (Никола Тесла центар, члан Борда директора светске МЕНСЕ и члан комитета светске МЕНСЕ за даровиту децу.
Изводи-белешке које сам направила са семинара:
Брзина стварања синапси и неуронских путева је невероватно брза у најранијем периоду живота. Чак 50% синапси ствара се у првих 5 година а још 20% синапси створи се до седме године живота. Уколико у овом периоду не стимулишемо развој синапси неке од функција неће бити развијене у пуном обиму.
Да ли чинимо довољно да у овом знајачном периоду стимулишемо интелектуални разовој детета?
Истраживања показују да чинимо веома мало и да не само да грешимо у недовољној стимулацији већ су деца изложена негативним факторима.
,,Претерано гледање телевизије, играње видео игара, недостатак графомоторичких активности и физичка неактивност оштећују и смањују развој појединих биолошких потенцијала.''
Треба истаћи и податак да деца у сну, чешће од одраслих, улазе у ткз. рем фазу сна која је изузетно корисна за развој синапси. Потребно је да деца спавају 10 сати.
С друге стране...,,деца веома рано показују способност препознавања сложених апстракних симбола али ту способност већина родитеља не стимулише и не развија.''...,,Управо уз помоћ таквих симбола можемо га увести у свет асптракних класификација, серијација, асоцијација, што је изузетна основа за касније добро размишљање и учење.''
Деца у Јапану већ са три године почињу да уче преко 90 слова што преставља својеврсну стимулацију развоја нових синапси између неурона.
Битно је да се у предшколском узрасту свакодневно уведу елементи који доказано стимулишу метални развој деце.
Даровитост
Даровитост се може дефинисати као склоп особина помоћу којих појединац може трајно да постиже натпросечан успех у једној или више делатности. Ова способност је условљена високом развијеношћу појединих менталних особина и њиховом комензацијом, те унутрашњим и спољашњим стимулацијама.
Наколико значајних карактеристика даровите деце:
Истраживањима је потврђено да је од огромног значаја за развој даровитости активан ангажман родитеља - заједничке активности и игре са децом попут читања, тражења информација, разговори, тражење одговора на бројна питања....
...
Сви учесници семинара су добили одличан приручник за рад!
Изводи-белешке које сам направила са семинара:
Брзина стварања синапси и неуронских путева је невероватно брза у најранијем периоду живота. Чак 50% синапси ствара се у првих 5 година а још 20% синапси створи се до седме године живота. Уколико у овом периоду не стимулишемо развој синапси неке од функција неће бити развијене у пуном обиму.
Да ли чинимо довољно да у овом знајачном периоду стимулишемо интелектуални разовој детета?
Истраживања показују да чинимо веома мало и да не само да грешимо у недовољној стимулацији већ су деца изложена негативним факторима.
,,Претерано гледање телевизије, играње видео игара, недостатак графомоторичких активности и физичка неактивност оштећују и смањују развој појединих биолошких потенцијала.''
Треба истаћи и податак да деца у сну, чешће од одраслих, улазе у ткз. рем фазу сна која је изузетно корисна за развој синапси. Потребно је да деца спавају 10 сати.
С друге стране...,,деца веома рано показују способност препознавања сложених апстракних симбола али ту способност већина родитеља не стимулише и не развија.''...,,Управо уз помоћ таквих симбола можемо га увести у свет асптракних класификација, серијација, асоцијација, што је изузетна основа за касније добро размишљање и учење.''
Деца у Јапану већ са три године почињу да уче преко 90 слова што преставља својеврсну стимулацију развоја нових синапси између неурона.
Битно је да се у предшколском узрасту свакодневно уведу елементи који доказано стимулишу метални развој деце.
- Важно је стимулисати развој асоцијативног размишњања:
- Први ниво: апстраховање, визуелизација
- Други ниво: апстракна класификација и серијација
- Трећи ниво: асоцијације, музика
- важно је стимулисати развој функционалног размишљања, што је могуће кроз:
- загонетне приче
- загоонетна питања, ковергетно размишљање
- стимулативна питања, дивергетно размишљање
- али и специфичне вежбе (које додатно стимулишу развој синапси) кроз развој:
- координације покрета - крупне моторике,
- графомоторике - ситне моторике и
- акомодације ока (која је повезана са појавом дислексије)
Даровитост
Даровитост се може дефинисати као склоп особина помоћу којих појединац може трајно да постиже натпросечан успех у једној или више делатности. Ова способност је условљена високом развијеношћу појединих менталних особина и њиховом комензацијом, те унутрашњим и спољашњим стимулацијама.
Наколико значајних карактеристика даровите деце:
- рано коришћење широког речника
- спретност у језику, коришћење фраза и целих реченицу у врло раним годинама
- општа запажања
- интрес према књигама, касније према атласима, енциклопедијама
- рани интерес за датуме и часовник
- способност концетрације
Истраживањима је потврђено да је од огромног значаја за развој даровитости активан ангажман родитеља - заједничке активности и игре са децом попут читања, тражења информација, разговори, тражење одговора на бројна питања....
...
Сви учесници семинара су добили одличан приручник за рад!
