Са семинара ,,Менса-НТЦ систем учења''

Аутор овог семинара је др Ранко Рајевић, лекар специјалиста, оснивач МЕНСЕ Југославије (данас Србије) и одсека за даровите НТЦ (Никола Тесла центар, члан Борда директора светске МЕНСЕ и члан комитета светске МЕНСЕ за даровиту децу.

Изводи-белешке које сам направила са семинара:

Брзина стварања синапси и неуронских путева је невероватно брза у најранијем периоду живота. Чак 50% синапси ствара се у првих 5 година а још 20% синапси створи се до седме године живота. Уколико у овом периоду не стимулишемо развој синапси неке од функција неће бити развијене у пуном обиму.

Да ли чинимо довољно да у овом знајачном периоду стимулишемо интелектуални разовој детета?
Истраживања показују да чинимо веома мало и да не само да грешимо у недовољној стимулацији већ су деца изложена негативним факторима.
,,Претерано гледање телевизије, играње видео игара, недостатак графомоторичких активности и физичка неактивност оштећују и смањују развој појединих биолошких потенцијала.''
Треба истаћи и податак да деца у сну, чешће од одраслих, улазе у ткз. рем фазу сна која је изузетно корисна за развој синапси. Потребно је да деца спавају 10 сати.

С друге стране...,,деца веома рано показују способност препознавања сложених апстракних симбола али ту способност већина родитеља не стимулише и не развија.''...,,Управо уз помоћ таквих симбола можемо га увести у свет асптракних класификација, серијација, асоцијација, што је изузетна основа за касније добро размишљање и учење.''
Деца у Јапану већ са три године почињу да уче преко 90 слова што преставља својеврсну стимулацију развоја нових синапси између неурона.


Битно је да се у предшколском узрасту свакодневно уведу елементи који доказано стимулишу метални развој деце.
    • Важно је стимулисати развој асоцијативног  размишњања:
      • Први ниво: апстраховање, визуелизација
      • Други ниво: апстракна класификација и серијација
      • Трећи ниво: асоцијације, музика
    • важно је стимулисати развој функционалног размишљања, што је могуће кроз:
      • загонетне приче
      • загоонетна питања, ковергетно размишљање
      • стимулативна питања, дивергетно размишљање
  • али и специфичне вежбе (које додатно стимулишу развој синапси) кроз развој:
    • координације покрета - крупне моторике,
    • графомоторике - ситне моторике и
    • акомодације ока (која је повезана са појавом дислексије)
Важно је истаћи да све мора тећи кроз игру (игра је начин учења детета), све мора бити забава - иначе се код детета ствара отпор према учењу (а дете инстиктивно, природно, воли да учи)!

Даровитост
   
Даровитост се може дефинисати као склоп особина помоћу којих појединац може трајно да постиже натпросечан успех у једној или више делатности. Ова способност је условљена високом развијеношћу појединих менталних особина и њиховом комензацијом, те унутрашњим и спољашњим стимулацијама.

Наколико значајних карактеристика даровите деце:
  • рано коришћење широког речника
  • спретност у језику, коришћење фраза и целих реченицу у врло раним годинама
  • општа запажања
  • интрес према књигама, касније према атласима, енциклопедијама
  • рани интерес за датуме и часовник
  • способност концетрације
Даровити уче брже и на другачији начин од вршњака, кретивни су и тврдоглави и често се тешко прилагођавају друштвеним конвенцијама.
Истраживањима је потврђено да је од огромног значаја за развој даровитости активан ангажман родитеља - заједничке активности и игре са децом попут читања, тражења информација, разговори, тражење одговора на бројна питања....
...
Сви учесници семинара су добили одличан приручник за рад!